Zakon o fiskalizaciji (Službeni glasnik RS, br. 153/2020, 96/2021 – dalje: „ZOF“) uvodi nova pravila evidentiranja prometa na malo u odnosu na pravila koja je poznavao Zakon o fiskalnim kasama (Službeni glasnik RS, br. 135/2004 i 93/2012 – dalje: „ZFK“). Obveznici su dužni da svoje poslovanje usklade sa ZOF-om do 30. aprila 2022. godine kada je predviđeno da ZFK prestaje da važi.
Naime, predmet fiskalizacije je promet dobara i usluga na malo kao i primljeni avans za promet na malo. Prema ZOF-u obveznik fiskalizacije je:
- svaki obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti;
- svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica;
koji vrše promet na malo.
Međutim, ZOF je ostavio prostor da se podzakonskim aktom odrede delatnosti kod kojih ipak neće postojati obaveza evidentiranja prometa preko elektronske fiskalne kase. U tom smislu je Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja (Službeni glasnik RS, br. 32/2021 – dalje: „Uredba“) uvedena „lista“ delatnosti koje su izuzete od evidentiranja prometa na malo preko elektronske fiskalne kase.
Fiskalizacija je skup mera i postupaka koji omogućavaju kontrolu ostvarenog prometa na malo. ZOF nije jedini propis koji uređuje to pitanje. Treba imati u vidu da su nova pravila o fiskalizaciji samo segment šireg procesa koji se, zajedno sa uvođenjem sistema elektronskog fakturisanja, naziva „elektronska fiskalizacija.“ Zato treba uočiti povezanost Zakona o elektronskom fakturisanju (Službeni glasnik RS, br. 44/2021-dalje: „ZEF“) sa ZOF-om. Tako je, primera radi, ZEF-om propisano da za promet na malo, kao i primljeni avans na malo, koji vrši obveznik PDV-a postoji obaveza evidentiranja obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura isključivo ukoliko za taj promet ili primljeni avans ne postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa. Drugim rečima, obveznici PDV-a koji su Uredbom izuzeti od evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih kasa (npr. advokati) – nisu ujedno oslobođeni obaveze evidentiranja obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura. Taj obračun, takođe, omogućava određeni stepen kontrole prometa na malo.
Obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronske fiskalne kase, Poreskoj upravi dostavi podatke o poslovnim prostorijama u kojima će koristiti fiskalnu kasu. Obveznik je dužan da to učini za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno. Dostavljanje podatka vrši se elektronskim putem – podnošenjem obrasca „PGJO.“ Nakon prijema navedenih podataka, Poreska uprava je dužna da generiše jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskoj fiskalnoj kasi.
Nadzor nad primenom ZOF-a vrši Poreska uprava. Za povredu odredbi ZOF-a izriče se mera zabrane vršenja delatnosti:
- u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost prvi put;
- u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost drugi put;
- u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku nadzora kod obveznika fiskalizacije utvrdi nepravilnost treći put.
Zabrane se izriču za poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima su utvrđene nepravilnosti. Period nadzora relevantan za određivanje trajanja zabrane vršenja delatnosti je 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti.
Primena ZEF-a ZOF predviđa i prekršaje za koje se izriču novčane kazne u rasponu od 20.000 dinara do 2.000.000 dinara u zavisnosti od vrste fiskalnog prekršaja, ali i toga da li je prekršilac fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.bliže je uređena podzakonskim aktima (3 uredbe i 3 pravilnika), kao i internim tehničkim uputstvom Ministarstva finansija koje se primenjuje od 1. januara 2022. godine, a za povredu propisa iz oblasti elektronskog fakturisanja propisani su prekršaji.
